TU IPAK IMA NEKOGA
SOMEBODY IN THERE AFTER ALL

Summary/Abstract: Svoju prvu i jedinu kratku priču, „Rečitativ”, Toni Morison je napisala 1980. godine. Činjenica da postoji samo jedna priča Toni Morison sasvim je u skladu s čitavim njenim opusom. Ne postoje zbrzana dela Toni Morison, ni romani koji popunjavaju praznine u stvaranju, nema pukog držanja glave iznad vode, ni silazaka s glavnog puta. Postoji jedanaest romana i jedna kratka priča, i sva ta dela ona je napisala s vrlo specifičnim ciljevima i namerama. Ni u kom smislu nije preterano reći da je sve to neobično. Najveći broj pisaca radi, barem donekle, u mraku: podsvesno, spotičući se, haotično ide napred, ponekad i prečicom, često nailazeći na ćorsokake. Sa Toni Morison to nikad nije bio slučaj. Možda ju je u tome sprečavalo breme odgovornosti koju je osećala. Kad čitate njene sasvim neverovatne i detaljne autokritičke tekstove o romanima, u poslednjoj knjizi Izvor samopoštovanja (The Source of Self-Regard; u Engleskoj objavljene pod nazivom Usta puna krvi [Mouth Full of Blood]), čini vam se da posmatrate laboratorijskog tehničara koji eksperiment izvodi unazad. I upravo je ta mešavina poetske forme i naučne metode, po mom mišljenju, ono što je kod Morison jedinstveno. Baš zbog toga svaka vežba iz čitanja i tumačenja njenog dela predstavlja sasvim dragoceno iskustvo, jer s velikom izvesnošću osećate da – iz stranice u stranicu, iz rečenice u rečenicu – ništa nije prepušteno slučaju, pogotovo ne ona inicijalna namera. S „Rečitativom” je bila eksplicitna. Ova izuzetna priča koju držite u rukama napisana je s posebnom namerom da „bude eksperiment iz otklanjanja rasnih kodova u narativu o dve protagonistkinje koje pripadaju različitim rasama, za koje je rasni identitet od suštinske važnosti” (Morrison, 1992: xi).

• Details
• Contents