We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. (Član 11. Ustava Republike Srbije) Premijerka nas je nedavno obavestila da je jedan od prioriteta Vlade – vladavina prava.
More...
Taster za paniku je konačno pritisnut. Narodna skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Čaršijom se pročulo – Srbija će svoje građane prinudno vakcinisati. Građani se pitaju, zovu pravnike i lekare: šta ćemo sada? Kako se odbraniti od državnog nasilja? To možemo tek ako prvo utvrdimo pravo stanje stvari.
More...
U Nemačkoj se zatvara praktično sve izuzev škola. Škole rade i dalje da bi se deca sačuvala od nasilja kod kuće. Naime, socijalni radnici u Nemačkoj primetili su da naglo raste broj slučajeva nasilja u porodici u vreme zaraze. Pošto su deca kod kuće izvan dohvata mera zaštite od takvog nasilja, odlučilo se da škole rade po svaku cenu. Zašto je ova odluka tako zanimljiva? Zato što jasno pokazuje da ima stvari važnijih od zaštite od zaraze. U borbi protiv zaraze, države određuju prioritete. U Nemačkoj, zaštita dece od nasilja kod kuće na listi prioriteta nalazi se iznad zaustavljanja zaraze.
More...
Naša skrpljena Vlada nastavila je sa izdavanjem nesuvislih saopštenja koja, osim što nemaju veze sa zdravim razumom, protivreče Ustavu i zakonima Srbije. I ma koliko da se čovek već navikao da živi u pravnom limbu, ispraznom prostoru koji je svuda, pa i ovde, nekad bio popunjen osnovnim pravilima ponašanja u svakodnevnom životu, ne može da prestane da se čudi. A dok se mi čudimo oni nastavljaju sa svojim svečano, nekad i dramatično predstavljenim besmislicama koje nemilice bacaju u etar, kao da je tu središte naših života i smrti. Sad su namerili da dopunjavaju Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, iako je baš taj Zakon, i to upravo u vremenima pandemije, jedan od onih koji se sa komocijom, ignorancijom i arogancijom zvaničnika, uopšte ne primenjuje.
More...
Mediji su juče objavili vest da je Vlada odobrila izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Informisanje o izmenama ovog zakona u jeku epidemije je naročito važno za svakog građanina. Upravo zato je način izveštavanja kojem svedočimo veliki problem. Naime, Vlada ne može da odobrava izmene zakona. Vlada može samo da predloži izmene Narodnoj skupštini. Tek kada ih Narodna skupština usvoji i kada te izmene budu objavljene u Službenom glasniku, možemo da razgovaramo o nečemu što je obavezno za sve.
More...
Vaistinu, ne prođe ni dan, a svi već kao basmu ponavljamo da je pandemija promenila svet iz osnova. Kakva je to promena, šta se, ko se tako fundamentalno promeni(l)o? Svakodnevni život naš, svakako: udaljavanje, maske, rukavice, da li da izađem ili ne (ravno biti ili ne biti); rad od kuće; škola – ima je stvarno, ima je samo virtuelno; zatvaranje, otvaranje. Da li je ta promena dobra ili loša? Za većinu ona je bar ograničenje: komfora, uživanja u društvu, privatnosti, emocija. Dakle, loša. Negde ograničenja nameće državna ili paradržavna vlast, negde ih namećemo sami sebi. Osnov samoograničenja ređe je altruističan – zaštiti druge od sebe, češće egoističan, zaštiti sebe od nepoznatog, od straha makar. Ponekad je promena dramatična kad postane lišenje sloboda na koje smo navikli čak i u ovakvom društvu.
More...
Na skupu „Pravosuđe u doba pandemije virusa COVID-19“ održanog 25.9.2020. u organizaciji Društva sudija Srbije između ostalih su govorili Dragana Boljević i Gordana Vidojković iz Društva sudija, Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca, Radovan Lazić iz Državnog veća tužilaca, Sudija Apelacionog suda Omer Hadžiomerović i Vida Petrović Škero iz Centra za pravosudna istraživanja…
More...
Zaraze korone i ludila šire se gradovima Srbije. Potonjoj mahom podležu gradske administracije. Rade rebalanse budžeta: smanjuju novac za obdaništa i škole. Seku ga gotovo na pola. Odmah se dodaje da se neće smanjivati stavke za plate zaposlenima u obdaništima i školama. Poruka je na prvi pogled utešna: plate ostaju iste.
More...
Učiteljica iz jedne novosadske osnovne škole imala je, prošle nedelje, nesvakidašnju ideju kako da se bori protiv korone. Ona je predložila da se učionica u kojoj predaje svakoga dana okadi tamjanom, a da se učenici onda pomole. Predlog je iznela roditeljima u okviru vajber grupe, a njih osamnaest od ukupno dvadeset troje koliko ih je glasalo, izjasnilo se pozitivno. Uprkos većinskoj želji roditelja da se realizuje predložena praksa, uprava škole kategorično je odbacila predlog.
More...
Borba protiv novog korona virusa često se poredi s ratom. Retorika je često bombastična, ali sličnosti između borbe protiv virusa i protiv neprijatelja zaista postoje. Ratno i pandemijsko izveštavanje takođe imaju mnogo toga zajedničkog: u oba slučaja novinari pišu o stvarima koje se tiču života i smrti. Interesovanje javnosti napaja se dubokim strahovima, često intenzivnijim u vreme epidemije zato što tada opasnost preti celom stanovništvu. U ratu, ako izuzmemo vojnu okupaciju i bombardovanje cele teritorije, strah je najveći među onima koji su najbliže zoni ratnih operacija.
More...
Kako se to samo srećno pogodilo: iz ugla odbrane od zaraze, nema boljeg dana za početak školske godine od 1. septembra. To nam je objasnio notorni Kon. Ovaj naš proverbijalni stručnjak pre par dana je rekao: epidemiološka situacija će biti još bolja nego što je danas pa će stoga rizik zbog otvaranja škola biti najmanji početkom septembra. „Epidemiološka situacija će se smirivati još više“, obećava Kon. Dakle, iz dana u dan zdravstvena situacija je sve bolja, da bi vrhunac zdravlja u datim prilikama bio dostignut baš 1. septembra. A posle 1. septembra?
More...
Škola u Njujorku neće početi pre Dana rada (7. septembar), ali su u Džordžiji neke oblasti već početkom avgusta počele s nastavom, iako se u toj državi dnevno registruje 3.000 novih slučajeva zaraženih korona virusom – više od Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva zajedno. Škole su otvorene u okrugu Polding, kod Atlante, mada je među članovima srednjoškolskog fudbalskog tima izbila zaraza. Učenici su na mrežama delili fotografije prvog dana u srednjoj školi, na kojima se vide gužve po hodnicima dok većina tinejdžera ne nosi maske. Brajan Otot, okružni školski načelnik, kaže da gužva nije suprotna „protokolima“, te da je „maska lični izbor i da ne bi bilo moguće sprovesti naredbu o nošenju“. Školski upravnici su, međutim, upozorili učenike da će biti kažnjeni ako nastave da objavljuju „negativne“ slike.
More...
U petak 21. avgusta u škole je stigla konačna odluka kako će se raditi od 1. septembra. Desilo se isto što i onog famoznog utorka 11. avgusta, kada je Šarčević izašao sa takozvanim definitivnim rešenjem za novu školsku godinu. Dakle ništa. Kada se čitava gungula oko škole pod pretnjom zaraze pogleda dan posle dobijanja konačne odluke, evo šta imamo. Tobože se biralo između nastave na daljinu i kombinovane nastave. Trebalo je da prosvetni radnici i roditelji/staratelji đaka kažu šta im je draže. Nekako se dogodilo da se zapravo biralo između odlaska u školu i ostajanja kod kuće. Ispostavilo se da je apsolutna većina roditelja, preko devedeset odsto njih, bila za redovni odlazak u školu, ali to od samog početka, kako se vidi iz svih dokumenata, nije ni bila opcija. Tako je najbolje rešenje odbačeno a da se o njemu nije ni razgovaralo, niti je ostavljena mogućnost da se o tome razgovara.
More...
Čeka nas, po svemu sudeći, otvaranje škola 1. septembra. Ministarstvo zdravlja prigodno prijavljuje relativno nagli pad dnevne stope novoobolelih od korona virusa (naime, počev od 17. avgusta dnevna brojka se praktično prepolovila), a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – samo nekoliko dana pre 1. septembra – još uvek nije izdalo konkretne odluke o organizaciji nastave.
More...
Čak ni Vučić ne zna šta bi sa školom od septembra. Čitalac je primetio, inače brbljivi i u sve najbolje upućeni Vučić o školi se u protekle dve sedmice uporno i dosledno ne oglašava. On koji suvereno vlada koronom i kovidom, uključujući i respiratore, niskom i visokom gradnjom, ekonomijom domaćom i stranom, vozovima i letećim automobilima, čak i američkim izborima za predsednika, nema šta da kaže o školi najesen. A nije da mu je škola uopšte strana tema. Onomad je čitavu kampanju posadio na školske klozete. I dualno obrazovanje promovisao je iz sve snage. Ali, o školi pod pretnjom zaraze – ćuti.
More...
Nije Šarčeviću lako, zaista. Organizovati škole pod Koronom đavolski je posao. Šta god da odlučiš i uradiš, kajaćeš se. Organizovati škole u ekonomski pregaženoj zemlji poput Srbije (dakle, i pod Koronom i pod Vučićem), još je gore. Pa ipak, kao ministar prosvete, za razliku od svih drugih svojih kolega u vladi, Šarčević je u vanrednim okolnostima zaraze povukao čak i jedan ili dva dobra poteza. Recimo, iako je školsku godinu po svemu trebalo poništiti i vratiti na početak kada se za to steknu uslovi, on se odlučio za privid da se nešto radi i na osnovu tog privida izvukao decu da ne izgube jednu godinu. Od marta pa do juna, ništa što se radilo u obrazovanju nije ni izdaleka ličilo na školu, ali i tako manjkav privid Šarčeviću je bio dovoljan da zatvori knjigu za školsku 2019/2020. Dobro je što je tako uradio.
More...
Osnov formiranja, sastav i nadležnosti Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 predmet su javne debate od njegovog osnivanja 13. marta ove godine. Interesovanje za rad Kriznog štaba se pojačavalo svakom njegovom sumnjivom odlukom ili predlogom; odbijanjima da odgovori na ključna pitanja o toku epidemije i neophodnim merama za njeno suzbijanje; sumnjama da je svesno prikrivao podatke o razmerama epidemije i stanju u zdravstvenom sistemu. Interesovanje za status Kriznog štaba je u izvesnom smislu kulminiralo peticijom lekara „Ujedinjeni protiv kovida“, kojom se traži smena njegovih članova. Istovremeno čuli smo i glasove pravnika, pa i autora Peščanika, koji smatraju da je umesto Kriznog štaba potrebno formirati Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, koja ima zakonom propisanu nadležnost da razmatra i predlaže epidemiološke mere.
More...
U septembar će Srbija verovatno ući sa parlamentom, ali bez vlade. Zapravo, parlament će imati sigurno, a možda i vladu do kraja avgusta. Moguće je, međutim, da do jeseni ostane i bez vlade i bez parlamenta. Kako god da bude – nebitno je. Barem iz ugla obrazovanja. Apsolutno je sigurno da će u novu školsku godinu domaći prosvetni radnici ući nespremni. Ne svojom krivicom, čak ne ni krivicom aktuelnog/bivšeg ministra prosvete. Sve i da Srbija odmah dobije parlament i vladu, više nema vremena da se nova školska godina prikladno osmisli i uredi odgovarajućim pravnim propisima. Ne samo što nema vremena, za to nema ni resursa.
More...
Predviđanja Evropske komisije, koja se vide u objavljenim podacima (Ameco), zasnivala su se na pretpostavci da će se srpska privreda potpuno oporaviti već 2021, dok će za hrvatski oporavak verovatno biti potrebna još jedna godina, pre svega zbog velikog uticaja turističke privrede. Ukoliko, valja razumeti, se epidemija povuče ili stavi pod kontrolu, i nema nepotrebnih grešaka u privrednoj politici. Posle skorašnjeg obnavljanja epidemijskog udara u Srbiji, i u određenoj meri u Hrvatskoj, srpska se privreda suočava sa rizikom da pad proizvodnje bude dublji nego što se predviđalo i da se oporavak oduži, ako sasvim ne izostane. Dok bi hrvatska privreda svejedno trebalo da nastavi da se postepeno oporavlja, jer je turistička sezona izgubljena više ili manje.
More...
Da li zbog kovida ili neke druge bolesti tek – vlast je baš zapela da nam pokazuje svoj roditeljski odnos prema nama. E, sad, što ima svakakvih roditelja, to već nije problem ove vlasti. Jer biti roditelj ili biti vlastodržac, svejedno, nije kao biti vozač, na primer. Nema testova koje moraš da naučiš, nema trenažera na kojem prvo moraš da se obučiš, nema obaveznih časova sa instruktorom a tek nema obaveze da te i psiholog i psihijatar pregledaju pre dobijanja dozvole. Tako da ovoj vlasti ne možete zameriti što ne ume da bude ni dobra vlast ni dobar roditelj, jednostavno se nije školovala. Ni za jedno ni za drugo, a najčešće ni za šta.
More...
