We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
У Загребу је 5. јануара 2017. године преминуо др Божидар Јелчић, професор емеритус Свеучилишта у Загребу и редовни про- фесор у пензији Правног факултета тог универзитета. Божидар Јелчић рођен је 1930. године у Вучитрну, где му jе отац службовао. Гимназију је похађао у Загребу, а затим је у Дивуљама као питомац завршио Војнопоморску техничку академију. Из здравствених разлога напустио је службу у Југословенској ратној морнарици и уписао се 1952. године на Правни факултет Свеучилишта у Загребу, на којем је, као најбољи студент у генерацији, дипломирао 1956. године. Недуго после дипломирања, 1957. године, изабран је за аси- стента на предмету наука о финанцијама и финанцијско право (који је касније преименован у финанцијско право и финанцијска знаност) на загребачком Правном факултету, на којем је провео 44 године, све до пензионисања. На Економском факултету Гетеовог универзитета у Франкфурту на Мајни боравио је од 1960. до 1962. године, као ималац Хумболтове стипендије и студент Фрица Нојмарка (Fritz Neumark), тада водећег европског професора јавних финансија и ректора тога универзитета.
More...
После много патње на коју су је ставили зли људи и дуга, исцрпљујућа болест, отишла је из овоземаљског живота у вечни покој, придруживши се тако већини, Златија Ђукић-Вељовић, редовни професор у пензији београдског Правног факултета за предмет Уставно право. Умну и физичку снагу потрошила је на том факултету, предано му служећи читавог свог радног века. Није га напуштала ни када је на основу стручности, а не страначког чланства као данас, постала потпредседник Скупштине Србије, у време када је њен председник био популарни и вољени српски политичар Бранко Пешић. Ни онда кад је постала судија Уставног суда Србије. Савест њена према тој школи била је свагда чиста. Појединци из те школе имаће је на својој савести. У често суровим академским обрачунима које је покретала људска таштина причињен јој је душевни бол, који је до краја живота носила унутра. Њу је и уморио умор од таквог живота. Смрт је дошла као ослободитељица (mors liberatrix). Заспавши вечним сном, овај свет заменила је оним бољим.
More...
Суровост животне истине – смрти однела је ових дана нашег уваженог и вољеног професора др Предрага Шулејића – Пеђу, однела је његовој супрузи, синовима, унуку, родбини и познаницима супруга, оца, деду, рођака, пријатеља, однела је научној заједници и Правном факултету Универзитета у Београду истинског и тихог научног прегаоца и мислиоца, однела је Спољнотрговинској арбитражи при Привредној комори Србије дугогодишњег препознатљивог и одговорног арбитра, однела је Комисији за израду грађанског законика Србије истакнутог члана, однела је широкој правничкој јавности и струци човека чија је реч била увек последња за област Права осигурања. И ту застаје моћ речи пред потребом да учине оно што би све ове институције и посебно породица желели. Али потреба речи, па и речи Комеморативне седнице, остаје да забележи, да утемељи, да подсећа, да изрази, да остави, да сачува, да пренесе, да утисне, да не дâ да заборав надвлада.
More...
Животни пут професора Лазаревића толико је богат да га је тешко сажети за ову прилику. Поменуо бих само најважније. Рођен је у Гучи 5. децембра 1931. Гимназију је завршио у Чачку, а Правни факултет у Београду 1956. године, где је и докторирао 1961. године са тезом „Положај млађих пунолетних лица у кривичном праву“. Своју универзитетску каријеру, изградио је на Правном факултету у Београду, али и на Правном факултету у Новом Саду. За ванредног професора за предмет Кривично право биран је 1966. године на Правном факултету у Новом Саду, а за редовног професора 1971. године на истом факултету. Од 1978. године редовни је професор на Правном факултету у Београду. Осим на универзитету, радио је и на научноистраживачким пословима. Прво, одмах после завршетка факултета, као асистент у Институту за упоредно право, а онда као научни са- радник у Институту за кримининолошка и социолошка истраживања.
More...
Јула месеца 2015. године, у својој шездесет деветој години, напустио нас је др Светислав Табороши, пријатељ, редовни професор, колега, супруг, отац, деда. Велика деоница његовог животног пута, који је отпочео 6. марта 1946. у Зрењанину, припада и овом факултету, на коме је дипломирао 1968. године. Паралелно са студијама права, завршио је и Вишу школу за спољну трговину, која је у то време имала статус првог степена Економског факултета, такође као један од најбољих дипломаца. Практично искуство, пре него што је 1972. године изабран за асистента на Правном факултету, стицао је као асистент истраживач у Институту за економику инвестиција.
More...
Вероватно би било тешко пронаћи синтагму која боље описује значај и научни допринос Мориса Дивержеа (Maurice Duverger) од оне коју је још 1989. године употребио тадашњи доајен француског уставног права Жорж Ведел (Georges Vedel): „Револуција Диверже“. И заиста, Морис Диверже, чији се животни пут окончао 17. децембра 2014. у 98. години живота, био је пример човека чија стваралачка снага никада није била спутавана етаблираним категоријама и устаљеним конвенцијама. Појам полупредседничког режима, чији је родоначелник управо био Диверже, о томе пружа понајбоље сведочанство. Свакако не и једино.
More...
Мирослава Милошевића – Мику нисам познавала из времена када је он био једна од највећих звезда међу чувеним „форумашима”. То је била једна од најуспешнијих генерација у историји Правног факултета, о којој се много причало, још се и сада прича и у којој је Мики припадало посебно место. Интелектуалац и ерудита, рекло би се, по рођењу он је имао тај несвакидашњи дар да напросто зна све. Тој изузетној лакоћи кретања кроз целокупни фонд људског знања, у којој истовремено није било ни најмање површности свако се, хтеоне хтео, морао дивити, а људски је, помало му и завидети. Након одбране магистарског рада о аграрном законодавству римске републике (1979) и докторске дисертације о римској земљишној својини у класичном и посткласичном праву (1983) kојима је ушао у срж темељних и најтежих питања римске државне, друштвене и правне историје, Мика се издвојио као незаобилазни ауторитет за римско право и правну историју уопште.
More...
Сваки опроштај с оним који је заувек отишао тешко пада пријатељима, поштоваоцима и колегама који су га надживели. Нарочито је, међутим, тежак ако до њега дође пре времена, у напону снаге оног који је отишао и када он за собом у колективу, па и читавом друштву остави празнину која се тешко може надоместити. Смрт професора Гаше Кнежевића управо је такав губитак: отишао је супруг, отац и деда, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, врстан педагог, научник и арбитар међународног статуса, личност коју су уважавали и они који су деценије провели на другим странама политичких подела.
More...
Драгутин Шошкић био је професор политичке економије на Правном факултету у Београду. Рођен је 5. марта 1934. у Улотини, срез Берански, у Црној Гори. Основну школу и два разреда гимназије завршио је у Пећи, а матурирао је у Београду 1955. године. Исте године уписао је Правни факултет у Београду, а по завршетку студија и одслуженог војног рока изабран је за асистента 1960. године. Докторски курс је завршио 1962. након кога одлази на специјализацију у Италију на Институт за економски развој у Напуљу. Докторирао је 1965. године а изабран је за доцента на предмету Привредни систем 1968. Потом је биран за ванредног професора на предмету Политичка економија 1978. и редовног професора на истом предмету 1990. године. Одлази у пензију крајем 2001. године као декан Правног факултета у Београду.
More...
Почетком маја ове године завршио се животни пут Гарија Бекера (Gary S. Becker), једног од најзначајнијих савремених економских теоретичара. Бекер се родио 1930. године, дипломирао је на Принстону, а магистрирао и докторирао на Чикашком универзитету. Осим краћег боравка на Колумбија универзитету, целу своју академску каријеру провео је на Чикашком универзитету. Нобелову награду добио је 1992. године за, како је тада наведено, „проширење области микроекономских истраживања на велики број различитих врста људског понашања и међусобних контаката, укључујући и понашања која се одвијају ван тржишта“.
More...
